Prestanak radnog odnosa stranca u Srbiji: šta se dešava sa dozvolom i boravkom

Kada strancu prestane radni odnos u Srbiji, pada i osnov po kome mu je izdata jedinstvena dozvola, jer je ona po Zakonu o zapošljavanju stranaca vezana za konkretnog poslodavca i radno mesto. Zakon strancu ostavlja 30 dana da zaključi novi ugovor o radu. Poslodavac u istom periodu vodi postupak otkaza po Zakonu o radu i podnosi odjavu sa osiguranja.

Zašto dozvola pada zajedno sa ugovorom

Jedinstvena dozvola u Srbiji nije lični dokument koji stranac nosi sa sobom kroz tržište rada. Zakon o zapošljavanju stranaca je izdaje na osnovu prijave konkretnog poslodavca, za konkretno radno mesto i konkretan osnov zapošljavanja, pa prestanak radnog odnosa ruši osnov po kome je dozvola izdata. Zbog toga je pitanje boravka neodvojivo od pitanja ugovora: dokle god traje ugovor, traje i osnov boravka, a onog dana kada ugovor prestane, počinje da teče rok u kome stranac mora da nađe novi.

Izmene Zakona o zapošljavanju stranaca objavljene u Službenom glasniku RS broj 62/2023 tu vezu su još jasnije postavile. Istek jedinstvene dozvole postao je poseban, samostalan razlog za prestanak radnog odnosa. Ranije se poslodavac oslanjao na opšte odredbe Zakona o radu i konstrukcije oko nemogućnosti obavljanja posla; od izmene iz 2023. istek dozvole stoji kao sopstveni osnov, pa se radni odnos gasi i bez dokazivanja da je radnik prestao da ispunjava radne zahteve.

Za poslodavca to znači dve različite obaveze koje se lako pomešaju. Prva je da prati datum isteka dozvole i pokrene produženje na vreme, jer istekla dozvola sama po sebi gasi radni odnos. Druga je da, kada radni odnos prestaje iz nekog drugog razloga, otkaza, sporazuma ili isteka ugovora na određeno, zna da se time ruši i osnov boravka radnika koga je doveo. Kako produženje i promena poslodavca teku dok je dozvola još živa, opisano je u tekstu o promeni poslodavca stranog radnika.

Postupak otkaza i rokovi koje vodi poslodavac

Otkaz strancu vodi se po istim pravilima kao i otkaz domaćem radniku. Zakon o radu u članovima 179. do 187. propisuje osnove za otkaz, obavezno upozorenje pre otkaza zbog povrede radne obaveze ili neostvarivanja rezultata rada, rok u kome zaposleni može da se izjasni i obavezu da rešenje o otkazu bude obrazloženo i uručeno. Nacionalnost radnika ne menja nijedan od tih koraka. Rešenje bez upozorenja, ili bez roka za izjašnjenje, ista je povreda postupka bez obzira na to da li se odnosi na državljanina Srbije ili na stranca.

Posle prestanka radnog odnosa poslodavac podnosi odjavu sa obaveznog socijalnog osiguranja preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, u roku koji propisuje Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Odjava je tehnički korak koji se često zaboravi kod stranaca, a upravo je ona zapis na koji se kasnije poziva inspekcija kada proverava do kog datuma je radnik zaista bio prijavljen. Kako prijava i odjava izgledaju kroz ceo radni vek stranca, razloženo je u tekstu o socijalnom osiguranju stranih radnika.

Rok od 30 dana i šta sledi ako istekne

Zakon o zapošljavanju stranaca strancu daje 30 dana od prestanka radnog odnosa da zaključi novi ugovor o radu. Ako to učini, postupak se nastavlja kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje i Ministarstvo unutrašnjih poslova kao promena poslodavca na postojećoj dozvoli, bez izlaska iz zemlje. Ako rok istekne bez novog ugovora, na stranca se primenjuju opšta pravila o ulasku, kretanju, boravku i vraćanju stranaca iz Zakona o strancima, o kojima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Za poslodavca koji razmišlja o zapošljavanju radnika kome je prethodni odnos prestao, ključna je provera datuma. Zakon o zapošljavanju stranaca izričito zabranjuje korišćenje rada stranca koji nezakonito boravi ili radi, a za pravno lice predviđa kaznu od 800.000 do 2.000.000 dinara. Kazna ne zavisi od namere: poslodavac koji potpiše ugovor sa čovekom kome je rok od 30 dana istekao pre dve nedelje odgovara isto kao i onaj koji je svesno zaposlio neprijavljenog radnika. Zato se pre potpisa traži uvid u dozvolu i u datum prestanka prethodnog radnog odnosa, a ne samo lična karta za stranca.

Praktična greška koja se ponavlja jeste da poslodavac računa 30 dana od dana kada je radnik fizički otišao sa gradilišta ili iz pogona, a ne od dana koji rešenje o otkazu navodi kao dan prestanka radnog odnosa. Razlika je često dve do tri nedelje i pojede ceo rok. Datum iz rešenja i datum odjave u CROSO su dva zapisa koja moraju da se poklope, jer se na njih poziva i nova prijava dozvole. Kako se dozvola gradi od nule kada tog kontinuiteta nema, opisano je u vodiču kroz jedinstvenu dozvolu.

Prestanak radnog odnosa stranca je, dakle, jedan događaj sa tri posledice: gasi ugovor, obara osnov boravka i pokreće rok od 30 dana koji teče bez obzira na to da li iko u firmi o njemu razmišlja. Poslodavci koji taj datum vode u istoj evidenciji u kojoj vode i istek dozvole retko dolaze u situaciju da im radnik ostane bez osnova boravka. Naš tim u Beogradu vodi te rokove za portfelje radnika u proizvodnji i građevini i radi sa poslodavcima na stranici za poslodavce.