Prijava stranog radnika na socijalno osiguranje u Srbiji preko CROSO

Strani radnik sa jedinstvenom dozvolom prijavljuje se na obavezno socijalno osiguranje isto kao domaći zaposleni. Jedinstvena prijava podnosi se elektronski Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na obrascu M, najkasnije dan pre stupanja na rad. Bez te prijave rad je nezakonit bez obzira na to što dozvola postoji.

Ta razlika između dozvole i prijave je najčešći propust u predmetima koje vidimo. Dozvola daje pravo da se radi, prijava kod Centralnog registra daje status osiguranika. Inspekcijski nalaz se pravi upravo na razmaku između ta dva datuma.

Jedna prijava, tri osiguranja

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja objedinjuje penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Umesto tri odvojena predmeta pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i Nacionalnom službom za zapošljavanje, poslodavac podnosi jednu prijavu preko portala Centralnog registra.

Rok je jasan i nema tolerancije: prijava najkasnije dan pre stupanja na rad. Odjava se podnosi po prestanku radnog odnosa, a potvrdu o prijavi poslodavac uručuje zaposlenom. Za stranog radnika prijava se vezuje za evidencioni broj koji dobija u postupku, pa se u praksi predmet ne može zaključiti dok dozvola nije izdata i dok podaci iz dozvole ne uđu u prijavu.

U praksi to znači da poslodavac ne sme da pravi raspored smena za nedelju u kojoj tek očekuje rešenje. Dozvola se izdaje kao biometrijska kartica, a podaci sa nje ulaze u prijavu, pa svaka nedelja kašnjenja u izdavanju pomera i datum prijave i prvi legalan radni dan. Kada se raspored napravi pre rešenja, obično se dogodi da ljudi stignu na gradilište pre nego što ih sistem prizna kao osiguranike.

Kod upućenih radnika slika je drugačija. Ako postoji sporazum o socijalnom osiguranju između Srbije i zemlje stranog poslodavca, radnik može da ostane u sistemu zemlje porekla, a Zavod za socijalno osiguranje je organ za vezu za primenu tih sporazuma. Srbija ih primenjuje sa oko 30 država, među kojima su Nemačka, Austrija, Hrvatska, Turska i Rusija, pa se za svaki koridor mora proveriti postoji li sporazum pre nego što se pretpostavi da se doprinosi plaćaju u Srbiji.

Sa Nepalom, Indijom, Bangladešom i Filipinima Srbija nema takav sporazum. Za radnike iz tih zemalja doprinosi se plaćaju u Srbiji po opštem režimu, bez izuzetaka i bez prenosa staža u zemlju porekla. To je ujedno i odgovor na pitanje koje kandidati postavljaju pre polaska: godine provedene u Srbiji ulaze u srpski penzijski staž, a ne sabiraju se sa stažom iz zemlje porekla dok sporazum ne postoji.

Koliko to košta poslodavca

Stope propisuje član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i one su iste za domaće i strane zaposlene. Porez na zarade iznosi 10 odsto, a za 2026. godinu neoporezivi iznos zarade je 34.221 dinar mesečno, prema usklađenim iznosima koje objavljuje Ministarstvo finansija.

Doprinosi se obračunavaju na bruto zaradu, a neoporezivi iznos utiče samo na porez. Poslodavci koji cenu radnog sata računaju iz neto iznosa dogovorenog sa radnikom iz Katmandua ili Delhija po pravilu potcene ukupan trošak, jer doprinos na teret poslodavca ostaje izvan tog razgovora. Kompletnu računicu, zajedno sa taksama i troškovima dolaska, razložili smo u tekstu o trošku zapošljavanja stranca u Srbiji.

Tri propusta koja se ponavljaju

Prvi je datum. Prijava podneta na dan stupanja na rad je zakasnela, jer zakon traži najkasnije dan ranije. Kada radnik izađe na gradilište ujutro, a prijava bude podneta u podne, nalaz glasi rad bez prijave i tretira se kao neprijavljeni rad, sa posledicama koje opisujemo u tekstu o nadzoru Inspektorata za rad.

Drugi je zdravstveno osiguranje pre prijave. Strani radnik u periodu između ulaska u Srbiju i prijave na osiguranje nije pokriven domaćim zdravstvenim osiguranjem. Za taj prozor poslodavci ugovaraju putno zdravstveno osiguranje, a njega treba ugovoriti pre poletanja, ne po dolasku.

Treći je promena poslodavca. Kada radnik pređe kod drugog poslodavca, prethodni podnosi odjavu, a novi novu prijavu. Odjava koja izostane ostavlja dvostruko osiguranje i blokira prijavu novog poslodavca, što nekoliko dana drži radnika van evidencije.

Prijava na osiguranje je poslednji korak koji poslodavac sam kontroliše, i jedini koji se ne može popraviti unazad. Ceo lanac od testa tržišta rada do izdate kartice opisan je u kompletnom vodiču kroz jedinstvenu dozvolu, a ko vodi grupe iz više zemalja odjednom, naš tim za poslodavce sastavlja kalendar prijava uz datume dolaska.