Viza D za zapošljavanje u Srbiji i postupak preko eKonzulata

Viza D je viza za duži boravak koju Srbija izdaje na period do 180 dana i koja državljaninu treće zemlje omogućava da uđe radi zapošljavanja. Zahtev se podnosi elektronski, preko servisa eKonzulat ili Jedinstvenog portala za strance, a konzularna taksa iznosi 50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Za poslodavca je ovde bitno da viza D nije alternativa dozvoli za rad nego ulaznica u postupak. Ona uređuje boravak dok se predmet za jedinstvenu dozvolu vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova, a taj deo posla i dalje traži test tržišta rada pred Nacionalnom službom za zapošljavanje i ugovor o radu.

Kako viza D ulazi u lanac dozvole

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja održava eKonzulat, opisuje postupak kao paralelan. Čim strani državljanin podnese zahtev za vizu D, dobija identifikacioni broj predmeta, a poslodavac sa tim brojem može da pokrene svoj deo postupka kod Nacionalne službe za zapošljavanje umesto da čeka izdatu vizu. Ta paralelnost je jedina stvarna ušteda vremena u celom lancu, i propušta je svaki poslodavac koji radniku kaže da se javi „kad dobije vizu".

Servis je otvoren za državljane zemalja iz kojih Srbija najviše zapošljava, među njima Indije, Nepala, Bangladeša, Pakistana, Kine, Turske i Egipta. Nadležnost ostaje na diplomatsko-konzularnim predstavništvima Ministarstva spoljnih poslova, ali se predmet vodi elektronski, pa nema slanja originala poštom pre odluke.

Obim tog toka objašnjava zašto se predmeti gomilaju u istim nedeljama. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu saopštila je da je u prvoj godini rada Jedinstvenog portala za strance, od februara 2024. do januara 2025, pozitivno rešeno 41.319 zahteva za jedinstvenu dozvolu, a tokom 2025. podneto je više od 100.000 zahteva. Vrhovi su vezani za građevinsku sezonu i za letnje mesece u ugostiteljstvu, pa poslodavac koji predmet otvara u martu deli red sa svima ostalima koji rade po istom kalendaru. Zbog toga pomeranje podnošenja za dve nedelje unazad često donosi veću uštedu od bilo kakve intervencije u samom predmetu.

Kada viza D bude izdata, strani državljanin ulazi u Srbiju i njegov boravak je uređen za vreme važenja vize. Ako rad traje duže od perioda na koji je viza izdata, predmet se nastavlja kao zahtev za jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad. Ceo taj drugi deo, od podnošenja do biometrije, opisali smo u tekstu o postupku pred MUP-om za strane radnike.

Rokovi, takse i ko šta podnosi

Tri dokumenta se u praksi mešaju, iako imaju različite rokove i različite organe. Sledeća tabela razdvaja ih onako kako stoje u zvaničnim uputstvima Jedinstvenog portala za strance.

Zahtev za vizu D može da podnese sam stranac ili poslodavac u njegovo ime, uz pisano ovlašćenje. Odluku donosi nadležno diplomatsko-konzularno predstavništvo, a Jedinstveni portal za strance navodi da se status predmeta prati elektronski, kroz elektronsko sanduče koje se otvara pri registraciji na portal.

Rok za odluku o jedinstvenoj dozvoli propisan je Zakonom o zapošljavanju stranaca i iznosi 15 dana od dana prijema urednog zahteva. Reč „urednog" nosi ceo rizik rasporeda. Sat kreće tek kada su svi prilozi u predmetu, pa jedan neprevedeni dokument pomera datum početka rada za nedelju ili dve.

Gde se predmeti zaustavljaju

Prva greška je redosled. Poslodavac koji čeka izdatu vizu pre nego što pokrene test tržišta rada kod Nacionalne službe za zapošljavanje sam sebi dodaje nekoliko nedelja, jer se ta dva postupka po dizajnu vode uporedo. Test se, prema članu 16a Zakona o zapošljavanju stranaca, završava izveštajem službe u roku od četiri dana, a pokreće se najranije 60 dana pre podnošenja zahteva za dozvolu. Kako taj rok da iskoristite, razložili smo u tekstu o postupku pred Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Druga greška je adresa boravka. Portal traži adresu u Srbiji na kojoj će stranac boraviti, a poslodavci koji smeštaj tek ugovaraju upisuju privremenu adresu koju kasnije menjaju. Promena adrese posle podnošenja znači novu prijavu boravišta i, po pravilu, dopunu predmeta.

Treća je pasoš. Viza D se ne izdaje u pasoš koji ističe pre isteka planiranog boravka, a obnova pasoša u zemlji porekla za državljane Nepala ili Indije zna da potraje duže od samog viznog postupka. Rok važenja pasoša proverite pre nego što uopšte otvorite predmet.

Viza D je, dakle, kratak dokument sa dugim posledicama: ona određuje kada radnik sme da uđe, ali ne i koliko dugo sme da radi. Ceo lanac od testa tržišta rada do biometrijske kartice opisan je u našem kompletnom vodiču kroz jedinstvenu dozvolu, a ako planirate koridor iz Nepala, Indije ili Filipina prema Srbiji, naš tim za poslodavce mapira rokove po organima pre nego što se karte rezervišu.