Bilateralni sporazumi Srbije i zapošljavanje stranih radnika

Srbija do sada nije vodila zapošljavanje stranaca preko međudržavnih kvota. Prvi sporazum o radnoj mobilnosti potpisan je sa Uzbekistanom u oktobru 2025, a paralelno postoji starija mreža sporazuma o socijalnom osiguranju sa oko 30 država, koju priprema Ministarstvo za rad, a primenjuje Zavod za socijalno osiguranje kao organ za vezu.

Te dve vrste sporazuma rešavaju različite probleme. Sporazum o radnoj mobilnosti uređuje kako se ljudi regrutuju i pripremaju, sporazum o socijalnom osiguranju uređuje gde se plaćaju doprinosi i kako se sabira staž.

Sporazum o radnoj mobilnosti sa Uzbekistanom

Sporazum je potpisala ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski sa direktorom Agencije za migracije Uzbekistana, u okviru posete koja je dala i niz drugih dokumenata između dve države. To je prvi dokument te vrste koji Srbija ima i on postavlja okvir za regrutovanje, pripremu i zaštitu radnika umesto slobodnog posredovanja.

Praktični efekat se već vidi na pripremnoj strani. U Uzbekistanu je u maju 2026. otvoren centar za obuku koji radnike priprema kroz obuku za osam stranih jezika i 12 zanimanja, sa ciljem da kandidati u Srbiju stižu sa jezikom i zanatom, a ne samo sa pasošem. Srbija je u aprilu 2026. uvela elektronske vize za državljane Uzbekistana za boravak do 30 dana, čime je skraćen ulazni deo puta.

Za poslodavca to ne menja postupak. Jedinstvena dozvola se i dalje traži preko Jedinstvenog portala za strance, rok za odluku je 15 dana od prijema urednog zahteva, a takse su 430 dinara za podnošenje i 22.770 dinara za odobrenje. Sporazum menja kvalitet i predvidivost dolaznog toka, ne administrativni put.

Sporazumi o socijalnom osiguranju i šta iz njih sledi

Mreža sporazuma o socijalnom osiguranju starija je i šira. Obuhvata države Evropske unije poput Nemačke, Austrije, Italije, Francuske, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Poljske, Rumunije i Bugarske, kao i Švajcarsku, Norvešku, Veliku Britaniju, Tursku, Rusiju, Kanadu i Australiju. Ministarstvo za rad ih priprema i zaključuje, Zavod za socijalno osiguranje je organ za vezu, a Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje sprovodi isplate.

Poslednji red tabele je onaj koji se najčešće previdi. Sa Nepalom, Indijom, Bangladešom i Filipinima Srbija nema sporazum o socijalnom osiguranju, pa se za radnike iz tih zemalja doprinosi plaćaju u Srbiji po opštem režimu, bez izuzetaka za upućivanje i bez prenosa staža. Stope i rokove prijave dali smo u tekstu o prijavi na socijalno osiguranje.

Šta ovo znači za planiranje koridora

Prvo, sporazum ne zamenjuje dozvolu. Postupak po Zakonu o zapošljavanju stranaca ostaje isti bez obzira na to iz koje zemlje radnik dolazi, uključujući test tržišta rada i izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje u roku od četiri dana po članu 16a.

Drugo, sporazum menja rizik. Regrutovanje preko državne agencije partnerske zemlje smanjuje izloženost naplati naknada od radnika i lažnim ispravama, što su dva najčešća razloga zbog kojih predmet padne u kasnoj fazi.

Ta zaštita ne pokriva domaću stranu lanca. Posrednik u Srbiji mora da ima licencu Ministarstva za rad i da bude upisan u javni registar, bez obzira na to iz koje zemlje dovodi ljude. Sporazum sa zemljom porekla ne zamenjuje tu licencu i ne oslobađa poslodavca provere. Isto važi i za princip da radnik ne plaća naknadu za posredovanje: on stoji u sporazumima o mobilnosti, ali se izvršava kroz ugovor sa posrednikom i kroz evidenciju plaćanja, a ne kroz izjavu.

Treće, smer se može okrenuti. Za srpske državljane koji odlaze na rad u Nemačku i dalje važi poseban nemački režim za zemlje Zapadnog Balkana, pa se isti pravni instrument koristi u oba pravca. Kako se taj okvir menja sa pristupnim procesom, opisali smo u tekstu o EU integracijama i stranim radnicima.

Četvrto, sporazum nije kvota. Za razliku od nekih režima u Uniji, sporazum o radnoj mobilnosti ne određuje koliko ljudi sme da dođe niti rezerviše mesta po sektorima. On uređuje kako se ljudi biraju i pripremaju, a broj i dalje zavisi od pojedinačnih predmeta koje poslodavci otvore.

Mreža sporazuma je, dakle, tek u nastajanju na strani zapošljavanja i zrela na strani osiguranja. Poslodavac koji planira koridor treba da pita dve stvari pre nego što potpiše bilo šta: postoji li sporazum o radnoj mobilnosti sa tom zemljom i postoji li sporazum o socijalnom osiguranju. Ceo administrativni put opisan je u kompletnom vodiču kroz jedinstvenu dozvolu, a za konkretnu zemlju porekla naš tim za poslodavce proverava status oba instrumenta.