Upućivanje radnika iz Srbije u EU i Direktiva 96/71/EZ

Srpsko društvo koje šalje svoje zaposlene na gradilište u Nemačkoj, Austriji ili Hrvatskoj ne izlazi iz evropskih pravila zato što Srbija nije članica. Član 1. stav 4. Direktive 96/71/EZ izričito kaže da preduzeća osnovana u državi koja nije članica ne smeju imati povoljniji tretman od preduzeća osnovanih u državi članici.

To je cela logika režima. Srpski izvođač na austrijskom gradilištu ne dobija olakšice zato što dolazi spolja, nego nosi isti minimum uslova rada kao i domaći konkurent.

Šta zemlja u kojoj se radi može da traži

Član 3. Direktive 96/71/EZ definiše takozvano tvrdo jezgro uslova koje mora da primeni država u koju se radnik upućuje. Tu su najduže radno vreme i najkraći odmori, plaćeni godišnji odmor, minimalna zarada sa uvećanjem za prekovremeni rad, uslovi ustupanja radnika, bezbednost i zdravlje na radu, zaštita trudnica i mladih radnika i jednako postupanje.

Direktiva (EU) 2018/957 dodala je vremensku granicu. Kada upućivanje traje duže od 12 meseci, a taj period se na obrazloženu prijavu poslodavca može produžiti na 18 meseci, primenjuju se svi uslovi rada i zapošljavanja zemlje u kojoj se radi, osim postupaka za zaključenje i raskid ugovora o radu i dopunskih penzijskih šema.

Za planiranje projekta to znači da je dvanaesti mesec prelomna tačka, a ne kraj ugovora. Izvođač koji projekat produži sa deset na četrnaest meseci menja režim zarade usred posla, a razliku po pravilu otkrije tek u inspekciji.

Socijalno osiguranje ide drugim putem

Ovde nastaje najskuplji nesporazum. Potvrda A1 je instrument Uredbe (EZ) 883/2004 i važi unutar Evropske unije, Evropskog ekonomskog prostora i Švajcarske. Srbija u toj uredbi nije, pa srpski poslodavac za svoje radnike ne pribavlja A1.

Umesto toga primenjuju se bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju. Srbija ih ima sa oko 30 država, među kojima su Nemačka, Austrija, Italija, Francuska, Hrvatska, Slovenija, Mađarska i Poljska. Potvrdu o primenljivom zakonodavstvu izdaje nadležni nosilac osiguranja u Srbiji, a Zavod za socijalno osiguranje je organ za vezu za primenu tih sporazuma. Dok potvrda važi, doprinosi ostaju u Srbiji, uključujući 15,15 odsto bruto zarade na teret poslodavca prema članu 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Poslednji red je onaj koji najčešće sruši raspored. Radnik iz Nepala zaposlen u srpskoj firmi nema pravo ulaska u Uniju na osnovu srpske jedinstvene dozvole. Za njega se traži poseban osnov u državi u koju se upućuje, po njenim pravilima, a kako se ta pravila razlikuju po zemljama, pokazali smo u tekstu o jedinstvenoj dozvoli u Evropskoj uniji.

Prijava, dokumentacija i nadzor

Svaka država članica vodi svoj registar prijava upućivanja i traži prijavu pre početka rada, po pravilu elektronski. Uz prijavu se drži dokumentacija na gradilištu: ugovor o radu, evidencija radnog vremena, dokaz o isplati zarade i potvrda o socijalnom osiguranju. Evropska agencija za rad koordinira saradnju inspekcija između država članica, pa nalaz u jednoj zemlji sve češće pokreće proveru u drugoj.

Dokumentacija se čuva i posle povratka ekipe. Države članice po pravilu traže da se evidencija o upućivanju drži dostupnom određeni period nakon završetka radova i da se dostavi na zahtev inspekcije, uz prevod na jezik te države. Izvođač koji papire vrati u Beograd i tamo ih arhivira bez prevoda tehnički ispunjava obavezu čuvanja, ali ne i obavezu dostavljanja u roku, a upravo se na tom drugom delu pišu nalazi.

Tri propusta se ponavljaju kod srpskih izvođača. Prvi je prijava podneta posle početka radova, što se tretira kao neprijavljeno upućivanje bez obzira na uredne ugovore. Drugi je obračun zarade po srpskoj satnici na poslu u zemlji sa višom minimalnom zaradom. Treći je lanac podizvođača, gde glavni izvođač odgovara za obaveze podizvođača, pa se naplata vrši od onoga ko je platežno sposoban.

Sva tri propusta imaju istu zajedničku crtu: otkrivaju se posle isplate, kada je razliku već teško vratiti u kalkulaciju posla.

Kontrolne tačke koje naručioci u Uniji traže od dobavljača razložili smo u tekstu o lancu odgovornosti poslodavca sponzora, a provere prava na rad koje se rade pre prvog dana opisane su u tekstu o proveri prava na rad.

Upućivanje iz Srbije u Uniju je, dakle, izvodljivo i uređeno, ali po pravilima zemlje u kojoj se radi, sa srpskim osiguranjem samo dok bilateralna potvrda važi. Ko planira projekat duži od godinu dana, naš tim za poslodavce mapira prag od 12 meseci i obaveze prijave po zemlji pre potpisa ugovora.